Текущая версия |
Ваш текст |
Строка 3: |
Строка 3: |
| (Маханирвана 10: 1-69) | | (Маханирвана 10: 1-69) |
| <br> | | <br> |
| श्रीदेव्युवाच |
| |
| śrīdevyuvāca .
| |
|
| |
| कुशण्डिकाविधिर्नाथ संस्काराश्च दश श्रुताः |<br>
| |
| वृद्धिश्राद्धविधिं देव कृपया मे प्रकाशय || १ ||<br>
| |
| kuśaṇḍikāvidhirnātha saṃskārāśca daśa śrutāḥ .<br>
| |
| vṛddhiśrāddhavidhiṃ deva kṛpayā me prakāśaya .. 1 ..<br><br>
| |
|
| |
| कस्मिन् कस्मिंश्च संस्कारे प्रतिष्ठासु च कास्वपि |<br>
| |
| कुशण्डिकाविधानञ्च वृद्धिश्राद्धञ्च शङ्कर || २ ||<br>
| |
| kasmin kasmiṃśca saṃskāre pratiṣṭhāsu ca kāsvapi .<br>
| |
| kuśaṇḍikāvidhānañca vṛddhiśrāddhañca śaṅkara .. 2 ..<br><br>
| |
|
| |
| कर्तव्यं वा न कर्तव्यं तन्ममाचक्ष्व तत्वतः |<br>
| |
| मत्प्रीतये महेशान जीवानां मङ्गलाय च || ३ ||<br>
| |
| kartavyaṃ vā na kartavyaṃ tanmamācakṣva tatvataḥ .<br>
| |
| matprītaye maheśāna jīvānāṃ maṅgalāya ca .. 3 ..<br><br>
| |
|
| |
| श्रीसदाशिव उवाच |<br>
| |
| śrīsadāśiva uvāca .<br><br>
| |
|
| |
| जीवसेकाद्विवाहान्तदशसंस्कारकर्मसु |<br>
| |
| यत्र यद्विहितं भद्रे सविशेषं प्रकीर्तितम् || ४ ||<br>
| |
| jīvasekādvivāhāntadaśasaṃskārakarmasu .<br>
| |
| yatra yadvihitaṃ bhadre saviśeṣaṃ prakīrtitam .. 4 ..<br><br>
| |
|
| |
| तदेव कार्यं मनुजैस्तत्वज्ञैर्हितमिच्छुभिः |<br>
| |
| अन्यत्र यद्विधातव्यं तच्छृणुष्व वरानने || ५ ||<br>
| |
| tadeva kāryaṃ manujaistatvajñairhitamicchubhiḥ .<br>
| |
| anyatra yadvidhātavyaṃ tacchṛṇuṣva varānane .. 5 ..<br><br>
| |
|
| |
| वापीकूपतडागानां देवप्रतिकृतेस्तथा |<br>
| |
| गृहारामव्रतादीनां प्रतिष्ठाकर्मसु प्रिये || ६ ||<br>
| |
| vāpīkūpataḍāgānāṃ devapratikṛtestathā .<br>
| |
| gṛhārāmavratādīnāṃ pratiṣṭhākarmasu priye .. 6 ..<br><br>
| |
|
| |
| सर्वत्र पञ्चदेवानां मातॄणामपि पूजनम् |<br>
| |
| वसोर्धारा च कर्तव्या वृद्धिश्राद्धकुशण्डिके || ७ ||<br>
| |
| sarvatra pañcadevānāṃ mātṝṇāmapi pūjanam .<br>
| |
| vasordhārā ca kartavyā vṛddhiśrāddhakuśaṇḍike .. 7 ..<br><br>
| |
|
| |
| स्त्रीणां विधेयकृत्येषु वृद्धिश्राद्धं न विद्यते |<br>
| |
| देवतापितृतृप्त्यर्थं भोज्यमेकं समुत्सृजेत् || ८ ||<br>
| |
| strīṇāṃ vidheyakṛtyeṣu vṛddhiśrāddhaṃ na vidyate .<br>
| |
| devatāpitṛtṛptyarthaṃ bhojyamekaṃ samutsṛjet .. 8 ..<br><br>
| |
|
| |
| देवमात्रार्चनं तत्र वसुधारा कुशण्डिका |<br>
| |
| भक्त्या स्त्रिया विधातव्या ऋत्विजा कमलानने || ९ ||<br>
| |
| devamātrārcanaṃ tatra vasudhārā kuśaṇḍikā .<br>
| |
| bhaktyā striyā vidhātavyā ṛtvijā kamalānane .. 9 ..<br><br>
| |
|
| |
| पुत्रश्च पौत्रो दौहित्रो ज्ञातयो भगिनीसुतः |<br>
| |
| जामातर्त्विग्दैवपित्रे शस्ताः प्रतिनिधौ शिवे || १० ||<br>
| |
| putraśca pautro dauhitro jñātayo bhaginīsutaḥ .<br>
| |
| jāmātartvigdaivapitre śastāḥ pratinidhau śive .. 10 ..<br><br>
| |
|
| |
| वृद्धिश्राद्धं प्रवक्ष्यामि तत्त्वतः शृणु कालिके || ११ ||<br>
| |
| vṛddhiśrāddhaṃ pravakṣyāmi tattvataḥ śṛṇu kālike .. 11 ..<br><br>
| |
|
| |
| कृत्वा नित्योदितं कर्म मानवः सुसमाहितः |<br>
| |
| गङ्गां यज्ञेश्वरं विष्णुं वास्त्वीशं भूपतिं यजेत् || १२ ||<br>
| |
| kṛtvā nityoditaṃ karma mānavaḥ susamāhitaḥ .<br>
| |
| gaṅgāṃ yajñeśvaraṃ viṣṇuṃ vāstvīśaṃ bhūpatiṃ yajet .. 12 ..<br><br>
| |
|
| |
| ततो दर्भमयान् विप्रान् कल्पयेत् प्रणवं स्मरन् |<br>
| |
| पञ्चभिर्नवभिर्वाऽपि सप्तभिस्त्रिभिरेव वा || १३ ||<br>
| |
| tato darbhamayān viprān kalpayet praṇavaṃ smaran .<br>
| |
| pañcabhirnavabhirvā’pi saptabhistribhireva vā .. 13 ..<br><br>
| |
|
| |
| निर्गर्भैश्च कुशैः साग्रैर्दक्षिणावर्तयोगतः |<br>
| |
| सार्द्धद्वयावर्तनेन ऊर्द्ध्वाग्रैरचयेद् द्विजान् || १४ ||<br>
| |
| nirgarbhaiśca kuśaiḥ sāgrairdakṣiṇāvartayogataḥ .<br>
| |
| sārddhadvayāvartanena ūrddhvāgrairacayed dvijān .. 14 ..<br><br>
| |
|
| |
| वृद्धिश्राद्धे पार्वणादौ षड्विप्राः परिकीर्तिताः |<br>
| |
| एकोद्दिष्टे तु कथित एक एव द्विजः शिवे || १५ ||<br>
| |
| vṛddhiśrāddhe pārvaṇādau ṣaḍviprāḥ parikīrtitāḥ .<br>
| |
| ekoddiṣṭe tu kathita eka eva dvijaḥ śive .. 15 ..<br><br>
| |
|
| |
| ततो विप्रान् कुशमयानेकस्मिन्नेव भाजने |<br>
| |
| कौबेराभिमुखान् कृत्वा स्नापयेदमुना सुधीः || १६ ||<br>
| |
| tato viprān kuśamayānekasminneva bhājane .<br>
| |
| kauberābhimukhān kṛtvā snāpayedamunā sudhīḥ .. 16 ..<br><br>
| |
|
| |
| ह्री/ शन्नो देवीरभीष्टये शन्नो भवन्तु पीतये |<br>
| |
| शंयोरभिस्रवन्तु नः || १७ ||<br>
| |
| hrī/ śanno devīrabhīṣṭaye śanno bhavantu pītaye .<br>
| |
| śaṃyorabhisravantu naḥ .. 17 ..<br><br>
| |
|
| |
| ततस्तु गन्धपुष्पाभ्यां पूजयेत् कुशभूसुरान् || १८ ||<br>
| |
| tatastu gandhapuṣpābhyāṃ pūjayet kuśabhūsurān .. 18 ..<br><br>
| |
|
| |
| पश्चिमे दक्षिणे चैव युग्मयुग्मक्रमात् सुधीः |<br>
| |
| षट्पात्राणि सदर्भाणि स्थापयेत्तुलसीतिलैः || १९ ||<br>
| |
| paścime dakṣiṇe caiva yugmayugmakramāt sudhīḥ .<br>
| |
| ṣaṭpātrāṇi sadarbhāṇi sthāpayettulasītilaiḥ .. 19 ..<br><br>
| |
|
| |
| पात्रद्वये पश्चिमायां याम्ये पात्रचतुष्टये |<br>
| |
| पूर्वास्यावुत्तरमुखान् षड्विप्रानुपवेशयेत् || २० ||<br>
| |
| pātradvaye paścimāyāṃ yāmye pātracatuṣṭaye .<br>
| |
| pūrvāsyāvuttaramukhān ṣaḍviprānupaveśayet .. 20 ..<br><br>
| |
|
| |
| दैवपक्षं पश्चिमायां दक्षिणे वामयाम्ययोः |<br>
| |
| पितुर्मातामहस्यापि पक्षौ द्वौ विद्धि पार्वति || २१ ||<br>
| |
| daivapakṣaṃ paścimāyāṃ dakṣiṇe vāmayāmyayoḥ .<br>
| |
| piturmātāmahasyāpi pakṣau dvau viddhi pārvati .. 21 ..<br><br>
| |
|
| |
| नान्दीमुखाश्च पितरो नान्दीमुख्यश्च मातरः |<br>
| |
| मातामहादयोऽप्येवं मातामह्यादयोऽपि च |<br>
| |
| श्राद्धे नाम्न्याभ्युदयिके समुल्लेख्या वरानने || २२ ||<br>
| |
| nāndīmukhāśca pitaro nāndīmukhyaśca mātaraḥ .<br>
| |
| mātāmahādayo’pyevaṃ mātāmahyādayo’pi ca .<br>
| |
| śrāddhe nāmnyābhyudayike samullekhyā varānane .. 22 ..<br><br>
| |
|
| |
| दक्षावर्तेनोत्तरास्यो दैवं कर्म समाचरेत् |<br>
| |
| वामावर्तेन दक्षारयः पितृकर्माणि साधयेत् || २३ ||<br>
| |
| dakṣāvartenottarāsyo daivaṃ karma samācaret .<br>
| |
| vāmāvartena dakṣārayaḥ pitṛkarmāṇi sādhayet .. 23 ..<br><br>
| |
|
| |
| सर्वं कर्म प्रकुर्वीत दैवादिक्रमतः शिवे |<br>
| |
| लङ्घनान्मातृमातॄणां श्राद्धं तद्विफलं भवेत् || २४ ||<br>
| |
| sarvaṃ karma prakurvīta daivādikramataḥ śive .<br>
| |
| laṅghanānmātṛmātṝṇāṃ śrāddhaṃ tadviphalaṃ bhavet .. 24 ..<br><br>
| |
|
| |
| कौबेराभिमुखोऽनुज्ञावाक्यं दैवे प्रकल्पयेत् |<br>
| |
| याम्यास्यः कल्पयेद्वाक्यं पित्र्ये मातामहेऽपि च |<br>
| |
| तत्रादौ दैवपक्षे तु वाक्यं शृणु शुचिस्मिते || २५ ||<br>
| |
| kauberābhimukho’nujñāvākyaṃ daive prakalpayet .<br>
| |
| yāmyāsyaḥ kalpayedvākyaṃ pitrye mātāmahe’pi ca .<br>
| |
| tatrādau daivapakṣe tu vākyaṃ śṛṇu śucismite .. 25 ..<br><br>
| |
|
| |
| कालादीनि निमित्तानि समुल्लिख्य ततः परम् |<br>
| |
| तत्तत्कर्माभ्युदयार्थमुक्त्वा साधकसत्तमः || २६ ||<br>
| |
| kālādīni nimittāni samullikhya tataḥ param .<br>
| |
| tattatkarmābhyudayārthamuktvā sādhakasattamaḥ .. 26 ..<br><br>
| |
|
| |
| पित्रादीनां त्रयाणां तु मात्रादीनां तथैव च |<br>
| |
| मातामहानां च मातामह्यादीनामपि प्रिये || २७ ||<br>
| |
| pitrādīnāṃ trayāṇāṃ tu mātrādīnāṃ tathaiva ca .<br>
| |
| mātāmahānāṃ ca mātāmahyādīnāmapi priye .. 27 ..<br><br>
| |
|
| |
| ष.ष्ठ्यन्तं कीर्तयेन्नाम गोत्रोच्चारणपूर्वकम् |<br>
| |
| विश्वेषाञ्चैव देवानां श्राद्धं पदमुदीरयेत् || २८ ||<br>
| |
| ṣa.ṣṭhyantaṃ kīrtayennāma gotroccāraṇapūrvakam .<br>
| |
| viśveṣāñcaiva devānāṃ śrāddhaṃ padamudīrayet .. 28 ..<br><br>
| |
|
| |
| कुशनिर्मितयोः पश्चात् विप्रयोरहमित्यपि |<br>
| |
| करिष्ये परमेशानीत्यनुज्ञावाक्यमीरितम् || २९ ||<br>
| |
| kuśanirmitayoḥ paścāt viprayorahamityapi .<br>
| |
| kariṣye parameśānītyanujñāvākyamīritam .. 29 ..<br><br>
| |
|
| |
| विश्वान् देवान् परित्यज्य पितृपक्षे तु पार्वति |<br>
| |
| तथा मातामहस्यापि पक्षेऽनुज्ञा प्रकीर्तिता || ३० ||<br>
| |
| viśvān devān parityajya pitṛpakṣe tu pārvati .<br>
| |
| tathā mātāmahasyāpi pakṣe’nujñā prakīrtitā .. 30 ..<br><br>
| |
|
| |
| ततो जपेद्ब्रह्मविद्यां गायत्रीं दशधा शिवे || ३१ ||<br>
| |
| tato japedbrahmavidyāṃ gāyatrīṃ daśadhā śive .. 31 ..<br><br>
| |
|
| |
| देवताभ्यः पितृभ्यश्च महायोगिभ्य एव च |<br>
| |
| नमोऽस्तु पुष्ट्यै स्वाहायै नित्यमेव भवन्त्विति || ३२ ||<br>
| |
| devatābhyaḥ pitṛbhyaśca mahāyogibhya eva ca .<br>
| |
| namo’stu puṣṭyai svāhāyai nityameva bhavantviti .. 32 ..<br><br>
| |
|
| |
| पठित्वैनं त्रिधा हस्ते जलमादाय सत्तमः |<br>
| |
| व/ हू/ फडिति मन्त्रेण श्राद्धद्रव्याणि शोधयेत् || ३३ ||<br>
| |
| paṭhitvainaṃ tridhā haste jalamādāya sattamaḥ .<br>
| |
| va/ hū/ phaḍiti mantreṇa śrāddhadravyāṇi śodhayet .. 33 ..<br><br>
| |
|
| |
| आग्नेययां पात्रमेकन्तु संस्थाप्य कुलनायिके |<br>
| |
| रक्षोघ्नममृतं प्रोच्य यज्ञरक्षां कुरुष्व मे |<br>
| |
| इत्युक्त्वा भाजने तस्मिंस्तुलसीदलसंयुतम् || ३४ ||<br>
| |
| āgneyyāṃ pātramekantu saṃsthāpya kulanāyike .<br>
| |
| rakṣoghnamamṛtaṃ procya yajñarakṣāṃ kuruṣva me .<br>
| |
| ityuktvā bhājane tasmiṃstulasīdalasaṃyutam .. 34 ..<br><br>
| |
|
| |
| निधाय सलिलं देवि देवादिक्रमतः सुधीः |<br>
| |
| विप्रेभ्यो जलगण्डूषं दत्वा दद्यात् कुशासनम् || ३५ ||<br>
| |
| nidhāya salilaṃ devi devādikramataḥ sudhīḥ .<br>
| |
| viprebhyo jalagaṇḍūṣaṃ datvā dadyāt kuśāsanam .. 35 ..<br><br>
| |
|
| |
| तत आवाहयेद्विद्वान् विश्वान् देवान् पितॄंस्तथा |<br>
| |
| मातॄर्मातामहांश्चापि तथा मातामहीः शिवे || ३६ ||<br>
| |
| tata āvāhayedvidvān viśvān devān pitṝṃstathā .<br>
| |
| mātṝrmātāmahāṃścāpi tathā mātāmahīḥ śive .. 36 ..<br><br>
| |
|
| |
| आवाह्य पूजयेदादौ विश्वान् देवांस्ततो यजेत् |<br>
| |
| पितृत्रयं तथा मातृत्रयं मातामहत्रयम् || ३७ ||<br>
| |
| āvāhya pūjayedādau viśvān devāṃstato yajet .<br>
| |
| pitṛtrayaṃ tathā mātṛtrayaṃ mātāmahatrayam .. 37 ..<br><br>
| |
|
| |
| मातामहीत्रयं चापि पाद्यार्घ्याचमनादिभिः |<br>
| |
| धूपैर्दीपैश्च वासोभिः पूजयित्वा वरानने |<br>
| |
| पात्राणां पातनप्रश्नं कुर्याद्दैवक्रमात् शिवे || ३८ ||<br>
| |
| mātāmahītrayaṃ cāpi pādyārghyācamanādibhiḥ .<br>
| |
| dhūpairdīpaiśca vāsobhiḥ pūjayitvā varānane .<br>
| |
| pātrāṇāṃ pātanapraśnaṃ kuryāddaivakramāt śive .. 38 ..<br><br>
| |
|
| |
| मण्डलं रचयेदेकं मायया चतुरस्रकम् |<br>
| |
| द्वे द्वे च मण्डले कुर्यात् तद्वत्पक्षद्वयोरपि || ३९ ||<br>
| |
| maṇḍalaṃ racayedekaṃ māyayā caturasrakam .<br>
| |
| dve dve ca maṇḍale kuryāt tadvatpakṣadvayorapi .. 39 ..<br><br>
| |
|
| |
| वारुणप्रोक्षितेष्वेषु पात्राण्यासाद्य साधकः |<br>
| |
| तेन क्षालितपात्रेषु सर्वोपकरणैः सह |<br>
| |
| पानार्थपाथसान्नानि क्रमेण परिवेशयेत् || ४० ||<br>
| |
| vāruṇaprokṣiteṣveṣu pātrāṇyāsādya sādhakaḥ .<br>
| |
| tena kṣālitapātreṣu sarvopakaraṇaiḥ saha .<br>
| |
| pānārthapāthasānnāni krameṇa pariveśayet .. 40 ..<br><br>
| |
|
| |
| ततो मधुयवान् दत्वा ह्रा/ ह्रू/ फडिति मन्त्रकैः |<br>
| |
| संप्रोक्ष्यान्नानि सर्वाणि विश्वान् देवांस्तथा पितॄन् || ४१ ||<br>
| |
| tato madhuyavān datvā hrā/ hrū/ phaḍiti mantrakaiḥ .<br>
| |
| saṃprokṣyānnāni sarvāṇi viśvān devāṃstathā pitṝn .. 41 ..<br><br>
| |
|
| |
| मातॄर्मातामहान् मातामहीरुल्लिख्य तत्त्ववित् |<br>
| |
| निवेद्य देवीं गायत्रीं देवताभ्यस्त्रिधा पठेत् || ४२ ||<br>
| |
| mātṝrmātāmahān mātāmahīrullikhya tattvavit .<br>
| |
| nivedya devīṃ gāyatrīṃ devatābhyastridhā paṭhet .. 42 ..<br><br>
| |
|
| |
| शेषान्नपिण्डयोः प्रश्नौ कुर्यादाद्ये ततः परम् || ४३ ||<br>
| |
| śeṣānnapiṇḍayoḥ praśnau kuryādādye tataḥ param .. 43 ..<br><br>
| |
|
| |
| दत्तशेषैरक्षताद्यैर्मालूरफलसन्निभान् |<br>
| |
| द्विजात् प्राप्तोत्तरः पिण्डान् रचयेद्द्वादश प्रिये || ४४ ||<br>
| |
| dattaśeṣairakṣatādyairmālūraphalasannibhān .<br>
| |
| dvijāt prāptottaraḥ piṇḍān racayeddvādaśa priye .. 44 ..<br><br>
| |
|
| |
| अन्यं तु कल्पयेदेकं पिण्डं तत्सममम्बिके |<br>
| |
| आस्तरेन्नैरृते दर्भान् मण्डले यवसंयुतान् || ४५ ||<br>
| |
| anyaṃ tu kalpayedekaṃ piṇḍaṃ tatsamamambike .<br>
| |
| āstarennairṛte darbhān maṇḍale yavasaṃyutān .. 45 ..<br><br>
| |
|
| |
| ये मे कुले लुप्तपिण्डाः पुत्रदारविवर्जिताः |<br>
| |
| अग्निदग्धाश्च ये केऽपि व्यालव्याघ्रहताश्च ये || ४६ ||<br>
| |
| ye me kule luptapiṇḍāḥ putradāravivarjitāḥ .<br>
| |
| agnidagdhāśca ye ke’pi vyālavyāghrahatāśca ye .. 46 ..<br><br>
| |
|
| |
| ये बान्धवाबान्धवा वा येऽन्यजन्मनि बान्धवाः |<br>
| |
| मद्दत्तपिण्डतोयाभ्यां ते यान्तु तृप्तिमक्षयाम् || ४७ ||<br>
| |
| ye bāndhavābāndhavā vā ye’nyajanmani bāndhavāḥ .<br>
| |
| maddattapiṇḍatoyābhyāṃ te yāntu tṛptimakṣayām .. 47 ..<br><br>
| |
|
| |
| दत्त्वा पिण्डमपिण्डेभ्यो मन्त्राभ्यां सुरवन्दिते |<br>
| |
| प्रक्षाल्य हस्तावाचान्तः सावित्रीं प्रजपंस्ततः |<br>
| |
| देवताभ्यस्त्रिधा जप्त्वा मण्डलानि प्रकल्पयेत् || ४८ ||<br>
| |
| dattvā piṇḍamapiṇḍebhyo mantrābhyāṃ suravandite .<br>
| |
| prakṣālya hastāvācāntaḥ sāvitrīṃ prajapaṃstataḥ .<br>
| |
| devatābhyastridhā japtvā maṇḍalāni prakalpayet .. 48 ..<br><br>
| |
|
| |
| उच्छिष्टपात्रपुरतः पूर्वोक्तविधिना बुधः |<br>
| |
| द्वे द्वे च मण्डले देवि रचयेत् पितृतः क्रमात् || ४९ ||<br>
| |
| ucchiṣṭapātrapurataḥ pūrvoktavidhinā budhaḥ .<br>
| |
| dve dve ca maṇḍale devi racayet pitṛtaḥ kramāt .. 49 ..<br><br>
| |
|
| |
| पूर्वमन्त्रेण संप्रोक्ष्य कुशांस्तेष्वास्तरेत् कृती |<br>
| |
| अभ्युक्ष्य वायुना दर्भान् पितृदर्भक्रमात् शिवे |<br>
| |
| ऊर्द्ध्वे मूले च मध्ये च त्रींस्त्रीन् पिण्डान्निवेदयेत् || ५० ||<br>
| |
| pūrvamantreṇa saṃprokṣya kuśāṃsteṣvāstaret kṛtī .<br>
| |
| abhyukṣya vāyunā darbhān pitṛdarbhakramāt śive .<br>
| |
| ūrddhve mūle ca madhye ca trīṃstrīn piṇḍānnivedayet .. 50 ..<br><br>
| |
|
| |
| आमन्त्रणेन प्रत्येकं नामोच्चार्य महेश्वरि |<br>
| |
| स्वधया वितरेत् पिण्डं यवमाध्वीकसंयुतम् || ५१ ||<br>
| |
| āmantraṇena pratyekaṃ nāmoccārya maheśvari .<br>
| |
| svadhayā vitaret piṇḍaṃ yavamādhvīkasaṃyutam .. 51 ..<br><br>
| |
|
| |
| पिण्डान्ते पिण्डशेषञ्च विकीर्य लेपभाजिनः |<br>
| |
| प्रीणयेत् करलेपेन नैकोद्दिष्टेष्वयं विधिः || ५२ ||<br>
| |
| piṇḍānte piṇḍaśeṣañca vikīrya lepabhājinaḥ .<br>
| |
| prīṇayet karalepena naikoddiṣṭeṣvayaṃ vidhiḥ .. 52 ..<br><br>
| |
|
| |
| देवतापितृतृप्त्यर्थं सावित्रीं दशधा जपेत् |<br>
| |
| देवताभ्यस्त्रिधा जप्त्वा पिण्डान् सम्पूजयेत्ततः || ५३ ||<br>
| |
| devatāpitṛtṛptyarthaṃ sāvitrīṃ daśadhā japet .<br>
| |
| devatābhyastridhā japtvā piṇḍān sampūjayettataḥ .. 53 ..<br><br>
| |
|
| |
| प्रज्वाल्य धूपं दीपं च निमील्य नयनद्वयम् |<br>
| |
| दिव्यदेहधरान् पितॄनश्नतः कव्यमध्वरे |<br>
| |
| विभाव्य प्रणमेद्धीमानिमं मन्त्रमुदीरयन् || ५४ ||<br>
| |
| prajvālya dhūpaṃ dīpaṃ ca nimīlya nayanadvayam .<br>
| |
| divyadehadharān pitṝnaśnataḥ kavyamadhvare .<br>
| |
| vibhāvya praṇameddhīmānimaṃ mantramudīrayan .. 54 ..<br><br>
| |
|
| |
| पिता मे परमो धर्मः पिता मे परमं तपः |<br>
| |
| स्वर्गः पिता मे तत्तृप्तौ तृप्तमस्त्यखिलं जगत् || ५५ ||<br>
| |
| pitā me paramo dharmaḥ pitā me paramaṃ tapaḥ .<br>
| |
| svargaḥ pitā me tattṛptau tṛptamastyakhilaṃ jagat .. 55 ..<br><br>
| |
|
| |
| ततो निर्माल्यमादाय प्रार्थयेदाशिषः पितॄन् || ५६ ||<br>
| |
| tato nirmālyamādāya prārthayedāśiṣaḥ pitṝn .. 56 ..<br><br>
| |
|
| |
| आशिषो मे प्रदीयन्तां पितरः करुणामयाः |<br>
| |
| वेदाः सन्ततयो नित्यं वर्द्धन्तां बान्धवा मम || ५७ ||<br>
| |
| āśiṣo me pradīyantāṃ pitaraḥ karuṇāmayāḥ .<br>
| |
| vedāḥ santatayo nityaṃ varddhantāṃ bāndhavā mama .. 57 ..<br><br>
| |
|
| |
| पातारो मे विवर्द्धन्तां बहून्यन्नानि सन्तु मे |<br>
| |
| याचितारः सदा सन्तु मा च याचामि कञ्चन || ५८ ||<br>
| |
| pātāro me vivarddhantāṃ bahūnyannāni santu me .<br>
| |
| yācitāraḥ sadā santu mā ca yācāmi kañcana .. 58 ..<br><br>
| |
|
| |
| दैवादितो द्विजान् पिण्डान् विसृजेत्तदनन्तरम् |<br>
| |
| तथैव दक्षिणां कुर्यात् पक्षेषु त्रिषु तत्त्ववित् || ५९ ||<br>
| |
| daivādito dvijān piṇḍān visṛjettadanantaram .<br>
| |
| tathaiva dakṣiṇāṃ kuryāt pakṣeṣu triṣu tattvavit .. 59 ..<br><br>
| |
|
| |
| गायत्रीं दशधा जप्त्वा देवताभ्योऽपि पञ्चधा |<br>
| |
| दृष्ट्वा वह्निं रविं विप्रमिदं पृच्छेत् कृताञ्जलिः || ६० ||<br>
| |
| gāyatrīṃ daśadhā japtvā devatābhyo’pi pañcadhā .<br>
| |
| dṛṣṭvā vahniṃ raviṃ vipramidaṃ pṛcchet kṛtāñjaliḥ .. 60 ..<br><br>
| |
|
| |
| इदं श्राद्धं समुच्चार्य साङ्गं जातमुदीरयेत् |<br>
| |
| द्विजो वदेत् सम्यगेव साङ्गं जातं विधानतः || ६१ ||<br>
| |
| idaṃ śrāddhaṃ samuccārya sāṅgaṃ jātamudīrayet .<br>
| |
| dvijo vadet samyageva sāṅgaṃ jātaṃ vidhānataḥ .. 61 ..<br><br>.
| |
|
| |
| अङ्गवैगुण्यशान्त्यर्थं प्रणवं दशधा जपन् |<br>
| |
| अच्छिद्राभिविधानेन कुर्यात् कर्मसमापनम् |<br>
| |
| पात्रीयान्नानि पिण्डांश्च ब्राह्मणाय निवेदयेत् || ६२ ||<br>
| |
| aṅgavaiguṇyaśāntyarthaṃ praṇavaṃ daśadhā japan .<br>
| |
| acchidrābhividhānena kuryāt karmasamāpanam .<br>
| |
| pātrīyānnāni piṇḍāṃśca brāhmaṇāya nivedayet .. 62 ..<br><br>
| |
|
| |
| विप्राभावे गवाजेभ्यः सलिले वा विनिःक्षिपेत् |<br>
| |
| वृद्धिश्राद्धमिदं प्रोक्तं नित्यसंस्कारकर्मणि || ६३ ||<br>
| |
| viprābhāve gavājebhyaḥ salile vā viniḥkṣipet .<br>
| |
| vṛddhiśrāddhamidaṃ proktaṃ nityasaṃskārakarmaṇi .. 63 ..<br><br>
| |
|
| |
| श्राद्धे पर्वणि कर्तव्ये पार्वणत्वेन कीर्तयेत् || ६४ ||<br>
| |
| śrāddhe parvaṇi kartavye pārvaṇatvena kīrtayet .. 64 ..<br><br>
| |
|
| |
| देवतादिप्रतिष्ठासु तीर्थयात्राप्रवेशयोः |<br>
| |
| पार्वणेन विधानेन श्राद्धमेतदुदीरयेत् || ६५ ||<br>
| |
| devatādipratiṣṭhāsu tīrthayātrāpraveśayoḥ .<br>
| |
| pārvaṇena vidhānena śrāddhametadudīrayet .. 65 ..<br><br>
| |
|
| |
| नैतेषु श्राद्धकृत्येषु पितॄन्नान्दीमुखान् वदेत् |<br>
| |
| नमोऽन्तपुष्ट्यायित्यत्र स्वधायै पदमुच्चरेत् || ६६ ||<br>
| |
| naiteṣu śrāddhakṛtyeṣu pitṝnnāndīmukhān vadet .<br>
| |
| namo’ntapuṣṭyāyityatra svadhāyai padamuccaret .. 66 ..<br><br>
| |
|
| |
| पित्रादित्रयमध्ये तु यो जीवति वरानने |<br>
| |
| तस्योर्द्ध्वतनमुल्लिख्य श्राद्धं कुर्याद्विचक्षणः || ६७ ||<br>
| |
| pitrāditrayamadhye tu yo jīvati varānane .<br>
| |
| tasyorddhvatanamullikhya śrāddhaṃ kuryādvicakṣaṇaḥ .. 67 ..<br><br>
| |
|
| |
| जनकादिषु जीवत्सु त्रिषु श्राद्धं विवर्जयेत् |<br>
| |
| तेषु प्रीतेषु देवेशि श्राद्धयज्ञफलं लभेत् || ६८ ||<br>
| |
| janakādiṣu jīvatsu triṣu śrāddhaṃ vivarjayet .<br>
| |
| teṣu prīteṣu deveśi śrāddhayajñaphalaṃ labhet .. 68 ..<br><br>
| |
|
| |
| जीवत्पितरि कल्याणि नान्यश्राद्धाधिकारिता |<br>
| |
| मातुः श्राद्धं विना पत्न्यास्तथा नान्दीमुखं विना || ६९ ||<br>
| |
| jīvatpitari kalyāṇi nānyaśrāddhādhikāritā .<br>
| |
| mātuḥ śrāddhaṃ vinā patnyāstathā nāndīmukhaṃ vinā .. 69 ..<br><br>
| |
|
| |
| ====Перевод====
| |
| <br>
| |
| Шри Дэви сказала:
| |
|
| |
| ''О Владыка! Я узнала от Тебя о правилах кушандики и десяти санскарах. А теперь, о Дэва, открой мне правила Вриддхи-шраддхи (1).''<br><br>
| |
|
| |
| ''О Шанкара! Расскажи подробно на радость мне и для блага всех существ, какие санскары и пратиштхи включают кушандику и вриддхи-шраддху, а какие нет. Поведай об этом, о Махешана (2-3).''<br><br>
| |
|
| |
| ''Шри Садашива сказал:''<br>
| |
|
| |
| ''О Нежная! Я уже рассказал Тебе подробно об исполнении десяти санскар, начиная с джива-секи и заканчивая бракосочетанием (4), а также обо всем, что следует делать мудрецу, желающему процветания. О Прекраснейшая! Сейчас я расскажу о прочих обрядах. Выслушай же меня (5).''<br><br>
| |
|
| |
| ''О Возлюбленная! При посвящении водоемов, колодцев, прудов, изображений богов, домов и садов и принятии обетов следует поклоняться пяти дэвам (Брахме и др.) и божественным метрикам, следует совершать васу-дхару, вриддхи-шраддху и кушандику (6-7).''<br><br>
| |
|
| |
| ''Обряды, которые проводятся только женщинами, не включают вриддхи-шраддху, ее заменяет подношение кушаний (бходжья)божествам и предкам (8).''<br><br>
| |
|
| |
| ''О Ты, чье лицо подобно лотосу! В таких церемониях поклонение дэвам, васудхара и кушандика должны преданно исполняться женщиной при помощи брахманов (9). Если человек не в состоянии провести обряд сам, лучше всего это могут сделать вместо него сын, сын сына, сын дочери, родственники по мужской линии, сын сестры, зять или брахман (10).''<br><br>
| |
|
| |
| ''О Калика! Сейчас я подробно расскажу о вриддхи-шраддхе. Внимай же мне (11).''<br><br>
| |
|
| |
| ''Исполнив свои ежедневные обязанности, следует преданно поклоняться Ганге, Повелителю жертвоприношений (Вишну-Яджнешвара) Вишну, божеству жилища (Ваствиша, или Васту-дэвата) и царю (12).''<br><br>
| |
|
| |
| ''Мысленно произнося пранаву, следует сделать из травы дарбха девять, семь, пять или трех брахманов (13).''<br><br>
| |
|
| |
| ''Брахманы делаются из стеблей травы, не имеющих узлов. Для этого концы травинок сгибаются слева направо два с половиной раза (14).''<br><br>
| |
|
| |
| ''Для вриддхи-шраддхи и парвана-шраддхи нужно шесть брахманов, но, о Шива, для экоддишта-шраддхи (шраддха, которая проводится только для одного человека и только один раз; первая шраддха) нужен только один (15).''<br><br>
| |
|
| |
| ''Мудрецу следует поместить всех брахманов, сделанных из травы куша, в одну емкость, лицом на север и омыть их с мантрой:''<br><br>
| |
|
| |
| ''Пусть божество воды, подобное майя-бидже, будет милостиво и поможет нам достичь желаемого. Пусть оно будет благосклонным в том, что мы пьем. Пусть оно всегда дает нам благо (смысл заключается в отождествлении божества воды и дэви Майи) (17).''<br><br>
| |
|
| |
| ''Затем следует почтить брахманов, сделанных из травы куша, благовониями и цветами (18).''<br><br>
| |
|
| |
| ''После этого мудрец ставит парами на западе и на юге шесть сосудов с травой куша, кунжутом и туласи (растение туласи посвящено Вишну) (19).''<br><br>
| |
|
| |
| ''На два сосуда, которые стоят на западной стороне, следует посадить лицом на восток двух брахманов, а на четыре сосуда, стоящие на южной стороне — четырех брахманов лицом на север (20).''<br><br>
| |
|
| |
| ''В тех двух, что сидят на западе, следует представить божеств, в двух, сидящих на юге слева, — предков со стороны отца, а в двух, сидящих на юге справа, — предков со стороны матери. Знай это, о Парвати! (21)''<br><br>
| |
|
| |
| ''Во время абхьюдаика-шраддхи (другое ее название — нандимукха-шраддха) следует называть по именам отцов нандимукха и матерей нандимукхи, а также предков со стороны матери по мужской и женской линиям. Перед этим следует повернуться вправо и встать лицом на север, а после совершения необходимых обрядов поклонения богам следует повернуться влево и встать лицом на юг, а затем совершить действия, которые предписано совершать при поднесении пинд (22-23).''<br><br>
| |
|
| |
| ''О Шива! Во время абхьюдаика-шраддхи все обряды должны проводиться по порядку, начиная с обрядов, посвященных дэвам. Если допустить ошибки при совершении шраддхи, цель не будет достигнута (24).''<br><br>
| |
|
| |
| ''К дэвам следует обращаться, стоя лицом на север, а к предкам со стороны отца и матери — стоя лицом на юг. А теперь, о улыбающаяся чистой улыбкой, я перейду к словам молитвы, с которой следует обращаться к дэвам (25).''<br><br>
| |
|
| |
| ''Назвав месяц, пакшу, титхи (лунный день) и причину проведения обряда, безупречный садхака говорит: «Пусть обряд принесет благие плоды». После этого произносятся имена и готры трех отцов (отец, дед и прадед) и трех матерей (мать, бабушка и прабабушка), трех дедов по материнской линии (предки мужского пола по материнской линии) и трех бабушек (предки женского пола по материнской линии) по материнской линии в родительном падеже. Далее следует сказать: «Я совершаю шраддху Вишва-дэвам, которые представлены изображениями двух брахманов из травы куша». Таковы, о Дэви, слова молитвы (26-29).''<br><br>
| |
|
| |
| ''О Парвати! Если Ануджна-вакья предназначена для предков по отцу или по матери, следует обратиться к предкам по отцу или по матери (если кто-то из предков еще жив, следует поднести ему (или ей) пищу, питье и т.п.) с теми же словами, внеся необходимые изменения и опустив слова о вишва-дэвах. После этого, о Шива, следует 10 раз произнести Брахмавидья-гаятри (31).''<br><br>
| |
|
| |
| ''Далее произносится такая мантра:''<br><br>
| |
|
| |
| ''Я приветствую божества, отцов (то есть отцов и матерей), великих йогов. Я приветствую Пушти и Сваха. Пусть такие радостные события повторяются снова и снова.''<br><br>
| |
|
| |
| ''Повторив эту мантру трижды, совершенный садхака берет в руку воду, чтобы омыть принадлежности шраддхи с мантрой:''<br><br>
| |
|
| |
| ''Вам, хум, пхат (32-33).''<br><br>
| |
|
| |
| ''О Владычица кулов! После этого следует поставить сосуд в угол Агни (Северо-запад) и произнести мантру:''<br><br>
| |
|
| |
| ''О вода! Ты — нектар, убивающий ракшасов, защити это мое жертвоприношение.''<br><br>
| |
|
| |
| ''В сосуд наливают воду и кладут листья туласи и ячменные зерна. Мудрец подносит пригоршни воды дэвам, а затем випрам и предлагает им сиденья из травы куша (34-35).''<br><br>
| |
|
| |
| ''О Шива! После этого ученому мужу следует призвать Вишва-дэвов, отцов, матерей, дедов со стороны матери и бабушек со стороны матери (36).''<br><br>
| |
|
| |
| ''Призвав их, следует сначала почтить вишва-дэвов, затем трех отцов, трех матерей, трех дедов со стороны матери и трех бабушек со стороны матери, предлагая им падью, аргхью, ачаманью (воду для ритуальных действий), благовония, огонь и одежды. Затем, о Прекрасная, следует попросить разрешения расстелить листья (пинды кладутся на банановые листья) в первом месте дэвов (37-38).''<br><br>
| |
|
| |
| ''После этого нужно, повторяя майя-биджу, нарисовать четырехстороннюю мандалу. Затем следует точно так же нарисовать по две фигуры для отцовской стороны и материнской стороны (39).''<br><br>
| |
|
| |
| ''Окропив их водой с варуна-биджей, надлежит поверх мандал разложить листья. Эти листья следует окропить с варуна-биджей, после чего в надлежащем порядке (то есть, начиная с дэвов) раздаются питьевая вода, пища и рис (40).''<br><br>
| |
|
| |
| ''Принеся в жертву мед и зерна ячменя и окропив приношение водой с мантрой Храм хрим пхат, обладатель знания Истины посвящает пищу вишва-дэвам, отцам, матерям, дедам и бабушкам по материнской линии, десять раз повторяет гаятри и три раза — мантру «Я приветствую божества», как было описано выше.''<br><br>
| |
|
| |
| ''После этого, о Адья, ему следует выслушать указания (проводящего ритуал брахмана) о том, как распорядиться остатками пищи и пинд (41-43).''<br><br>
| |
|
| |
| ''Выслушав распоряжения брахмана, о Возлюбленная, следует сделать двенадцать пинд размером с плод баеля из остатков акшаты и т.п. (44). К ним нужно добавить еще одну пинду такого же размера, а затем, о Амбика (Мать, одно из имен Дэви), расстелить немного трапы куша и насыпать ячменя на мандале в углу Найриты (Юго-запад) (45).''<br><br>
| |
|
| |
| ''Пусть те члены моего рода, у которых нет ннкого, кто мог бы поднести нм пннды, у кого нет в живых ни сына, ни жены, кто сгорел или был убит тиграми или иными хищными зверями, те мои родственники, у которых нет других родственников, и все, кто был моими родственниками в прошлых жизнях, получат вечное наслаждение от пинд и воды, которые я подношу им (46-47).''<br><br>
| |
|
| |
| ''О Почитаемая богами! Поднеся с этой мантрой пинды родственникам, не имеющим никого, кто мог бы поднести им пинды, следует вымыть руки, прочитать про себя гаятри и произнести мантру «Я приветствую божества…» три раза, а затем начертить квадрат (48).''<br><br>
| |
|
| |
| ''О Дэви! Мудрец рисует пары таких квадратов перед сосудами с остатками приношений (для своих предков), начиная с предков со стороны отца (49).''<br><br>
| |
|
| |
| ''О Шива! Следует окропить квадраты водой с уже названной мантрой (Варуна-биджа ВАМ), расстелить поверх траву куша, окропить их с ваю-биджей (49), начиная с травы куша, которая расстелена на квадрате, предназначенном для предков по отцовской линии, и предложить три пинды — одну вверху, другую внизу, третью посередине — в каждом из квадратов (Мандалы рисуют водой. Первая предназначена для предков мужского пола со стороны отца, вторая — для предков женского пола со стороны отца, третья — для предков мужского пола со стороны матери и четвертая — для предков женского пола со стороны матери) (50).''<br><br>
| |
|
| |
| ''О Махешвари! Когда призывают предков, следует называть их по имени, предлагать пинды с медом и ячменем, а в конце произносить Свадха (51).''<br><br>
| |
|
| |
| ''Предложив пинды (как было описано выше), следует умилостивить предков лепа-бходжи (Предки лепа-бходжи — предки в четвертом, пятом и шестом поколениях. Предкам и седьмом поколении и старше пинды не подносятся), предлагая им то, что осталось на руке. Эти остатки разбрасывают во все стороны с мантрой:''<br><br>
| |
|
| |
| Ом, да возрадуются предки лепа-бходжи.
| |
|
| |
| В экоддишта-шраддхе приношение предкам лепа-бходжи не делается (52).
| |
|
| |
| Теперь следует умилостивить дэвов и предков. Для этого десять раз читают про себя гаятри-мантру, три раза мантру «Я приветствую божеств», которая была дана ранее, и поклоняются пиндам (53).
| |
|
| |
| Мудрец зажигает ароматические палочки и светильники, с закрытыми глазами представляет предков в их небесном облике, вкушающих предназначенные им пинды, а затем кланяется им с мантрой:
| |
|
| |
| Мой отец (здесь имеются в виду все предки) — моя высшая дхарма. Мой отец — мой высший тапас. Мой отец — мои небеса. Если мой отец доволен, вся Вселенная довольна (55).
| |
|
| |
| Взяв немного цветов из того, что осталось, следует попросить благословения предков с мантрой (56):
| |
|
| |
| Благословите меня, о милостивые предки. Пусть мои знания, потомство и род всегда преумножаются. Пусть мои благодетели процветают. Пусть у меня всегда будет в изобилии пища. Пусть всегда многие просят у меня, и пусть мне никогда не придется просить ни у кого (57-58).
| |
|
| |
| После этого следует убрать дэвов и брахманов, сделанных из травы куша, а также пинды, начиная с дэвов. Затем мудрецу надлежит поднести подарки всем трем (то есть дэвам, предкам со стороны отца и предкам со стороны матери) (59).
| |
|
| |
| После этого следует десять раз повторить гаятри, пять раз мантру «Я приветствую божества», посмотреть на огонь и на солнце, после чего, сложив ладони, задать випре вопрос (60):
| |
|
| |
| — Доведена ли шраддха до конца (то есть, выполнена ли шраддха безупречно)?
| |
|
| |
| Брахман должен ответить:
| |
|
| |
| — Она была доведена до конца согласно предписаниям (61).
| |
|
| |
| Чтобы устранить последствия ошибок или упущений, следует десять раз мысленно произнести пранаву и завершить церемонию мантрой: «Пусть обряд шраддхи будет безупречным».
| |
|
| |
| После этого пища и питье, находящиеся в сосудах, предлагаются брахману, который проводил обряд (62).
| |
|
| |
| При отсутствии випры эту пищу и воду отдают коровам и козлам или бросают в воду. Это и есть вриддхи-шраддха, сопровождающая все обязательные санскары (63).
| |
|
| |
| Шраддха, проводимая по случаю парваны, называется парвана-шраддха (64).
| |
|
| |
| При проведении обрядов, связанных с посвящением символов или изображений божеств, отправлением в паломничества или возвращением из них, шраддха проводится по правилам парвана-шраддхи (65).
| |
|
| |
| Во время парвана-шраддхи на следует предварять обращение к предкам словом «нандимукха, а слова «Приветствую Пушти» заменяются на «Приветствую Свадха» (66).
| |
|
| |
| О Прекрасная! Если кто-то из трех предков еще жив, мудрецу следует делать подношение другому предку — следующему по старшинству (67).
| |
|
| |
| Если отец, дед и прадед живы, тогда, о Царица дэвов, проводить шраддху нет необходимости. Если они довольны, то цель, ради которой совершаются погребальный обряд и жертвоприношения (шраддха и яджна. Если все три предка живы, вместо подношения пинд для них устраивается угощение), достигнута (68).
| |
|
| |
| Если отец жив, человек может провести шраддху матери, жены и нандимукхи, но у него нет права проводить шраддху для кого-либо еще (69).
| |
|
| |
| ====Комментарии====
| |
| <br>
| |
|
| |
| Земная жизнь проходит в бхулоке. Это наш физический план, который мы можем воспринимать нашими физическими органами чувств. Далее идет бхуварлока, и здесь выделяются два подплана: питрилока (мир предков) и преталока (мир духов). В какой то степени это есть аналог астрального плана в западной мистической терминологии. И хотя это все бхуварлока, положение души в питрилоке и преталоке существенно различается.
| |
|
| |
| Затем следует небесный план и обратный, перевернутый к нему, адский план – сварлока и наракалока. Если мы вкратце охарактеризуем путь души после смерти, то увидим, что с момента дущи она движется через мир духов, предков, далее после суда у Ямараджа она попадает либо на небо, либо в ад, где находится некоторое время, а потом снова воплощается на земле.
| |
|
| |
| Скорость прохождения этапов, время нахождения этапов, и нахождение в тех или иных планах (ад или рай) зависит от кармы самой души и от милости дэвов (в нашей шиваитской традиции от Господа Шивы и Матери Кали). Наша текущая земная жизнь зависит от накопленной кармы предыдущей жизни. Остаются самскары, кармические отпечатки прошлой жизни, они и формируют душу в широком смысле (душу с тонкими телами). Тело человека, его ум формируются в соответствии с его накопленными самскарами. Именно этим объясняется, что человек еще ничего не сделал, а может родиться с тяжелым наследственным заболеванием, слабоумным, инвалидом, может умереть в младенчестве или погибнуть в результате аборта. Его накопленная карма приводит сразу к таким печальным последствиям, а те страдания, которые он претерпевает – это искупление тех злых поступков, которые он совершал в прошлой жизни.
| |
|
| |
| Путешествие по этим промежуточным планам (мир духов, предков, небеса и ад) помогают отработать часть кармы, которая была накоплена за земную жизнь, чтобы в следующую жизнь он получил лучшие ум, тело, семью.
| |
|
| |
| В Санатана Дхарме, как и в других религиях (кроме христианского протестантизма), между душами живых и мертвых нет непреодолимой пропасти, стены. Живые и мертвые существуют вместе в этой Вселенной, хотя и на разных её планах, и могут общаться друг с другом и помогать друг другу. Один из важных способов такой помощи – совершение шраддхи, поминального ритуала. Считается, что по отцу шраддху может совершать только старший сын. Но Гаруда-пурана говорит, что её могут совершать люди с разной степенью родства, даже просто друзья. Это допустимо в тех случаях, когда нет возможности, чтобы шраддху совершил старший сын. В наших условиях часто такой возможности и нет. Итак, родственники и главный среди них (карта) совершают шраддху. Так они помогают душе продвигаться от преталоки (мира духов) к питрилоке (миру предков), а затем в сварлоку, т. е. небесный мир.
| |
|
| |
| Здесь мы рассматриваем позитивную картину, когда благодаря милости свыше и совершаемым родственниками обрядам душа попадает в рай. У живых есть обязанности по отношению к умершим матерям, отцам, бабушкам, дедушкам, прадедушкам и более дальним родственникам. Но в основном к трем ближайшим поколениям предков. Живые помогают мертвым пройти этот путь от смерти до нового рождения легко и в наиболее благоприятном варианте.
| |
|
| |
| Мёртвые тоже помогают живым, благословение предков очень важно. Совершая шраддху, мы не только помогаем предкам совершать их нелегкое путешествие в тонких мирах, но испрашиваем их благословение, чтобы они помогли нам в нашей земной жизни. Но, когда обряды не совершаются, этот процесс нарушается, и это неблагоприятно для тех и других.
| |
|
| |
| С одной стороны, может быть крайне затруднено прохождение душой соответствующих этапов, и с другой стороны, это очень неблагоприятно для живущих – не получать благословения от своих предков. В частности, астрологически начинают действовать так называемые родовые проклятия – доши, связанные с кармическим грузом, унаследованным от предков.
| |
|
| |
| Если человек не совершает обряды, то на него начинает действовать карма, накопленная предками. И наоборот, регулярное совершение шраддхи, тарпаны помогает избавиться от всех видов родовых проклятий. В гороскопе мы часто можем видеть проклятия, связанные с отцом, матерью и другими родственниками, шраддха помогает аннулировать все эти неблагоприятные влияния.
| |
|
| |
| Парвана — определенные дни лунного месяца, например амавасья (новолуние), пурнима (полнолуние), аштами (восьмой день). Шраддха, проводимая в эти дни – это Парвана шраддха. Особое значение имеет проведение шраддхи в день новолуния, называемый махалая, перед Дурга-пуджей, Сначала, в течение месяца предкам предлагаются вода и кунжутные семена (тарпана), а в последний день проводится шраддха
| |
|
| |
| По случаю радостных и ответственных событий, таких как свадьба, рождение ребенка проводится особая шраддха – Нандимукхи шраддха в ходе которой испрашивается благословение предков именно на это данное событие.
| |