Сарвасара-упанишада: различия между версиями
Строка 157: | Строка 157: | ||
== Примечания == | == Примечания == | ||
{{примечания}} | {{примечания|2}} | ||
== Литература == | == Литература == | ||
* Мартынов Б.В. «[[Упанишады йоги и тантры]]». Алетейя, С-Пб. 1999 г. | * Мартынов Б.В. «[[Упанишады йоги и тантры]]». Алетейя, С-Пб. 1999 г. |
Версия 13:40, 30 апреля 2013
Статья по тематике |
Риг · Яджур · Сама · Атхарва |
Айтарея · Брихадараньяка · Иша · Тайттирия · Чхандогья · Кена · Мундака · Мандукья · Катха · Прашна · Шветашватара |
Бхагавата · Брахмавайварта · Ваю · Вишну · Маркандея · Нарада · Падма |
Смрити · Шрути · Бхагавад-гита · Агамы · Панчаратра · Тантры · Кавача · Сутры · Стотры · Дхарма-шастры · Дивья-прабандха · Теварам · Чайтанья-чаритамрита · Рамачаритаманаса · Йога-Васиштха |
Сарвасара-упанишад или Сарва-упанишад (санскр. सर्वसारोपनिषद् sarvasāra-upaniṣad IAST – «Наставление о Сущности всего») – упанишада канона Муктика (#33); входит в состав Кришна Яджур-веды; группа упанишад – Саманья-веданта. Время её написания – относительно позднее – по мнению переводчика, не раньше VIII в. н.э. Этот небольшой по своему объёму текст является, по сути, словарём или краткой энциклопедией философии Веданты – учения (даршаны), оказавшей огромное влияние на, практически, все философские и религиозные учения индуизма – в нём, в виде кратких, часто афористичных, изречений объясняются 23 основополагающих понятий этой даршаны, таких как:
- состояния сознания – бодрствование (jāgat IAST), сон (svapna IAST), забытьё (suṣupti IAST), турья (turiya IAST);
- виды оболочек (санскр. कोश kośa IAST коша) – семь составляющих физическое тело органов: кожа, кости, мясо, кровь, костный мозг, жир, сперма;
- 14 видов пран – пять главных пран в теле (prāṇa IAST: prāṇa, apāna, uḍāna, samāna, vyāna), пять подпран (upaprāṇa IAST: nāga, kurma, devadatta, krikala, dhanañjaya) и ещё четыре менее известных праны (vairambhana, sthānamukhya,pradyota, prakrta);
- 14 органов человеческого тела – четыре «внутренних» органа – ум (manas), разум (buddhi), память (citta) и особенность (ahaṃkāra); пять органов восприятия (соответствующие слуху, зрению, осязанию, вкусу и запаху); пять органов действия (руки, ноги, язык, половые органы, органы выделения).
Как пишет в предисловии к переводу Мартынов Б. В., изучение этой упанишады облегчает изучение классических текстов не только Саманья-веданта-даршаны и Йога-даршаны, но и других философских и религиозных школ индуизма, которые в своих учениях опираются на философскую базу Веданты.
В 1998 году текст Сарвасара-упанишад был переведён на русский язык Мартыновым Б.В. и в 1999 году издан в сборнике «Упанишады. Йоги и тантры» в издательстве «Алетейя» в Санкт-Петербурге. Текст перевода снабжён небольшим предисловием и кратким комментарием.
Предисловие к переводу
Эта Упанишада открывает наши переводы не из-за ее древности (составлена она не раньше VIII в.) или насыщенности сведениями по йоге, а в качестве некого продолжения вступительной статьи, ибо она является прекрасным "словарем" понятий веданты, оказавшей огромное влияние на большинство религиозных учений Индии и обобщившей многие их положения. Поэтому ее понятия и определения весьма часто встречаются или подразумеваются в поздних упанишадах. Здесь в виде кратких изречений объясняются 23 основополагающих понятия. Предварительное чтение ее, несомненно, облегчит восприятие переводимых текстов, разъяснит многие непонятные места и выражения в них и, возможно, будет полезным упражняющимся в йоге для понимания сути упражнений и их собственной природы.
В примечаниях используются комментарии Свами Мадхавананда из Адвайта ашрама.
Текст упанишады
॥ अथ सर्वसारोपनिषद् ॥ |
.. atha sarvasāropaniṣad .. | |
समस्तवेदान्तसारसिद्धान्तार्थकलेवरम् । विकलेवरकैवल्यं रामचन्द्रपदं भजे ॥ सर्वसारं निरालम्बं रहस्यं वज्रसूचिकम् । तेजोनादध्यानविद्यायोगतत्त्वात्मबोधकम् ॥ |
samastavedāntasārasiddhāntārthakalevaram . vikalevarakaivalyaṁ rāmacandrapadaṁ bhaje .. sarvasāraṁ nirālambaṁ rahasyaṁ vajrasūcikam . tejonādadhyānavidyāyogatattvātmabodhakam .. | |
ॐ ॥ सह नाववतु सह नौ भुनक्तु सह वीर्यं करवावहै । तेजस्विनावधीतमस्तु मा विद्विषावहै ॥ ॐ शान्तिः शान्तिः शान्तिः ॥ oṁ .. saha nāvavatu saha nau bhunaktu saha vīryaṁ karavāvahai . tejasvināvadhītamastu mā vidviṣāvahai .. oṁ śāntiḥ śāntiḥ śāntiḥ .. |
Да защитит Он нас обоих (учителя и обучаемого), вместе, (открыв знание). До защитит Он нас обоих, (одарив плодами знания). Пусть мы вместе достигнем силы. Пусть изучаемое нами будет воодушевляющим. Пусть мы не будем искать недостатки друг в друге. Ом! Покой! Покой! Покой! | |
कथं बन्धः कथं मोक्शः का विद्या काऽविद्येति । | kathaṁ bandhaḥ kathaṁ mokśaḥ kā vidyā kā'vidyeti . | |
जाग्रत्स्वप्नसुषुप्तितुरीयं च कथम् । | jāgratsvapnasuṣuptiturīyaṁ ca katham . | |
अन्नमयप्राणमयमनोमयविज्ञानमयानन्दमयकोशाः कथम् । | annamayaprāṇamayamanomayavijñānamayānandamayakośāḥ katham . | |
कर्ता जीवः पञ्चवर्गः क्शेत्रज्ञः साक्शी कूटस्थोऽन्तर्यामी कथम् । | kartā jīvaḥ pañcavargaḥ kśetrajñaḥ sākśī kūṭastho'ntaryāmī katham . | |
प्रत्यगात्मा परात्मा माया चेति कथम् । | pratyagātmā parātmā māyā ceti katham . | |
आत्मेश्वरजीवः अनात्मनां देहादीनामात्मत्वेनाभिमन्यते सोऽभिमान आत्मनो बन्धः । | ātmeśvarajīvaḥ anātmanāṁ dehādīnāmātmatvenābhimanyate so'bhimāna ātmano bandhaḥ . | |
तन्निवृत्तिर्मोक्शः । | tannivṛttirmokśaḥ . | |
या तदभिमानं कारयति सा अविद्या । | yā tadabhimānaṁ kārayati sā avidyā . | |
सोऽभिमानो यया निवर्तते सा विद्या । | so'bhimāno yayā nivartate sā vidyā . | |
मन आदिचतुर्दशकरणैः पुष्कलैरादित्याद्यनुगृहीतैः शब्दादीन्विषयान्स्थूलान्यदोपलभते तदात्मनो जागरणम् । | mana ādicaturdaśakaraṇaiḥ puṣkalairādityādyanugṛhītaiḥ śabdādīnviṣayānsthūlānyadopalabhate tadātmano jāgaraṇam . | |
तद्वासनासहितैश्चतुर्दशकरणैः शब्दाद्यभावेऽपि वासनामयाञ्छब्दादीन्यदोपलभते तदात्मनः स्वप्नम् । | tadvāsanāsahitaiścaturdaśakaraṇaiḥ śabdādyabhāve'pi vāsanāmayāñchabdādīnyadopalabhate tadātmanaḥ svapnam . | |
चतुर्दशकरणो परमाद्विशेषविज्ञानाभावाद्यदा शब्दादीन्नोपलभते तदात्मनः सुषुप्तम् । | caturdaśakaraṇo paramādviśeṣavijñānābhāvādyadā śabdādīnnopalabhate tadātmanaḥ suṣuptam . | |
अवस्थात्रयभावाभावसाक्शी स्वयंभावरहितं नैरन्तर्यं चैतन्यं यदा तदा तुरीयं चैतन्यमित्युच्यते । | avasthātrayabhāvābhāvasākśī svayaṁbhāvarahitaṁ nairantaryaṁ caitanyaṁ yadā tadā turīyaṁ caitanyamityucyate . | |
अन्नकार्याणां कोशानां समूहोऽन्नमयः कोश उच्यते । | annakāryāṇāṁ kośānāṁ samūho'nnamayaḥ kośa ucyate . | |
प्राणादिचतुर्दशवायुभेदा अन्नमयकोशे यदा वर्तन्ते तदा प्राणमयः कोश इत्युच्यते । | prāṇādicaturdaśavāyubhedā annamayakośe yadā vartante tadā prāṇamayaḥ kośa ityucyate . | |
एतत्कोशद्वयसंसक्तं मन आदि चतुर्दशकरणैरात्मा शब्दादिविषयसङ्कल्पादीन्धर्मान्यदा करोति तदा मनोमयः कोश इत्युच्यते । | etatkośadvayasaṁsaktaṁ mana ādi caturdaśakaraṇairātmā śabdādiviṣayasaṅkalpādīndharmānyadā karoti tadā manomayaḥ kośa ityucyate . | |
एतत्कोशत्रयसंसक्तं तद्गतविशेषज्ञो यदा भासते तदा विज्ञानमयः कोश इत्युच्यते । | etatkośatrayasaṁsaktaṁ tadgataviśeṣajño yadā bhāsate tadā vijñānamayaḥ kośa ityucyate . | |
एतत्कोशचतुष्टयं संसक्तं स्वकारणाज्ञाने वटकणिकायामिव वृक्शो यदा वर्तते तदानन्दमयः कोश इत्युच्यते । | etatkośacatuṣṭayaṁ saṁsaktaṁ svakāraṇājñāne vaṭakaṇikāyāmiva vṛkśo yadā vartate tadānandamayaḥ kośa ityucyate . | |
सुखदुःखबुद्ध्या श्रेयोऽन्तः कर्ता यदा तदा इष्टविषये बुद्धिः सुखबुद्धिरनिष्टविषये बुद्धिर्दुःखबुद्धिः । | sukhaduḥkhabuddhyā śreyo'ntaḥ kartā yadā tadā iṣṭaviṣaye buddhiḥ sukhabuddhiraniṣṭaviṣaye buddhirduḥkhabuddhiḥ . | |
शब्दस्पर्शरूपरसगन्धाः सुखदुःखहेतवः । | śabdasparśarūparasagandhāḥ sukhaduḥkhahetavaḥ . | |
पुण्यपापकर्मानुसारी भूत्वा प्राप्तशरीरसंयोगमप्राप्तशरीरसंयोगमिव कुर्वाणो यदा दृश्यते तदोपहितजीव इत्युच्यते । | puṇyapāpakarmānusārī bhūtvā prāptaśarīrasaṁyogamaprāptaśarīrasaṁyogamiva kurvāṇo yadā dṛśyate tadopahitajīva ityucyate . | |
मन आदिश्च प्राणादिश्चेच्छादिश्च सत्त्वादिश्च पुण्यादिश्चैते पञ्चवर्गा इत्येतेषां पञ्चवर्गाणां धर्मीभूतात्मा ज्ञानादृते न विनश्यत्यात्मसन्निधौ नित्यत्वेन प्रतीयमान आत्मोपाधिर्यस्तल्लिङ्गशरीरं हृद्ग्रन्थिरित्युच्यते तत्र यत्प्रकाशते चैतन्यं स क्शेत्रज्ञ इत्युच्यते । | mana ādiśca prāṇādiścecchādiśca sattvādiśca puṇyādiścaite pañcavargā ityeteṣāṁ pañcavargāṇāṁ dharmībhūtātmā jñānādṛte na vinaśyatyātmasannidhau nityatvena pratīyamāna ātmopādhiryastalliṅgaśarīraṁ hṛdgranthirityucyate tatra yatprakāśate caitanyaṁ sa kśetrajña ityucyate . | |
ज्ञातृज्ञानज्ञेयानामाविर्भावतिरोभावज्ञाता स्वयमाविर्भावतिरोभावरहितः स्वयंज्योतिः साक्शीत्युच्यते । | jñātṛjñānajñeyānāmāvirbhāvatirobhāvajñātā svayamāvirbhāvatirobhāvarahitaḥ svayaṁjyotiḥ sākśītyucyate . | |
ब्रह्मादिपिपीलिकापर्यन्तं सर्वप्राणिबुद्धिष्ववशिष्टतयोपलभ्यमानः सर्वप्राणिबुद्धिस्थो यदा तदा कूटस्थ इत्युच्यते । | brahmādipipīlikāparyantaṁ sarvaprāṇibuddhiṣvavaśiṣṭatayopalabhyamānaḥ sarvaprāṇibuddhistho yadā tadā kūṭastha ityucyate . | |
कूटस्थोपहितभेदानां स्वरूपलाभहेतुर्भूत्वा मणिगणे सूत्रमिव सर्वक्शेत्रेष्वनुस्यूतत्वेन यदा काश्यते आत्मा तदान्तर्यामीत्युच्यते । | kūṭasthopahitabhedānāṁ svarūpalābhaheturbhūtvā maṇigaṇe sūtramiva sarvakśetreṣvanusyūtatvena yadā kāśyate ātmā tadāntaryāmītyucyate . | |
सत्यं ज्ञानमनन्तं ब्रह्म । | satyaṁ jñānamanantaṁ brahma . | |
सत्यमविनाशि । | satyamavināśi . | |
अविनाशि नाम देशकालवस्तुनिमित्तेषु विनश्यत्सु यन्न विनश्यति तदविनाशि । | avināśi nāma deśakālavastunimitteṣu vinaśyatsu yanna vinaśyati tadavināśi . | |
ज्ञानं नामोत्पत्तिविनाशरहितं नैरन्तर्यं चैतन्यं ज्ञानमुच्यते । | jñānaṁ nāmotpattivināśarahitaṁ nairantaryaṁ caitanyaṁ jñānamucyate . | |
अनन्तं नाम मृद्विकारेषु मृदिव स्वर्णविकारेषु स्वर्णमिव तन्तुविकारेषु तन्तुरिवाव्यक्तादिसृष्टिप्रपञ्चेषु पूर्णं व्यापकं चैतन्यमनन्तमित्युच्यते । | anantaṁ nāma mṛdvikāreṣu mṛdiva svarṇavikāreṣu svarṇamiva tantuvikāreṣu tanturivāvyaktādisṛṣṭiprapañceṣu pūrṇaṁ vyāpakaṁ caitanyamanantamityucyate . | |
आनन्दं नाम सुखचैतन्यस्वरूपोऽपरिमितानन्दसमुद्रोऽवशिष्टसुखस्वरूपश्चानन्द इत्युच्यते । | ānandaṁ nāma sukhacaitanyasvarūpo'parimitānandasamudro'vaśiṣṭasukhasvarūpaścānanda ityucyate . | |
एतद्वस्तुचतुष्टयं यस्य लक्शणं देशकालवस्तुनिमित्तेश्वव्यभिचारी तत्पदार्थः परमात्मेत्युच्यते । | etadvastucatuṣṭayaṁ yasya lakśaṇaṁ deśakālavastunimitteśvavyabhicārī tatpadārthaḥ paramātmetyucyate . | |
त्वंपदार्थादौपाधिकात्तत्पदार्थादौपाधिकभेदाद्विलक्शणमाकाशवत्सूक्श्मं केवलसत्तामात्रस्वभावं परं ब्रह्मेत्युच्यते । | tvaṁpadārthādaupādhikāttatpadārthādaupādhikabhedādvilakśaṇamākāśavatsūkśmaṁ kevalasattāmātrasvabhāvaṁ paraṁ brahmetyucyate . | |
माया नाम अनादिरन्तवती प्रमाणाप्रमाणसाधारणा न सती नासती न सदसती स्वयमधिका विकाररहिता निरूप्यमाणा सतीतरलक्शणशून्या सा मायेत्युच्यते । | māyā nāma anādirantavatī pramāṇāpramāṇasādhāraṇā na satī nāsatī na sadasatī svayamadhikā vikārarahitā nirūpyamāṇā satītaralakśaṇaśūnyā sā māyetyucyate . | |
अज्ञानं तुच्छाप्यसती कालत्रयेऽपि पामराणां वास्तवी च सत्त्वबुद्धिर्लौकिकानामिदमित्थमित्यनिर्वचनीया वक्तुं न शक्यते । | ajñānaṁ tucchāpyasatī kālatraye'pi pāmarāṇāṁ vāstavī ca sattvabuddhirlaukikānāmidamitthamityanirvacanīyā vaktuṁ na śakyate . | |
नाहं भवाम्यहं देवो नेन्द्रियाणि दशैव तु । न बुद्धिर्न मनः शश्वन्नाहङ्कारस्तथैव च ॥ १॥ |
nāhaṁ bhavāmyahaṁ devo nendriyāṇi daśaiva tu . na buddhirna manaḥ śaśvannāhaṅkārastathaiva ca .. 1.. | |
अप्राणो ह्यमनाः शुभ्रो बुद्ध्यादीनां हि सर्वदा । साक्श्यहं सर्वदा नित्यश्चिन्मात्रोऽहं न संशयः ॥ २॥ |
aprāṇo hyamanāḥ śubhro buddhyādīnāṁ hi sarvadā . sākśyahaṁ sarvadā nityaścinmātro'haṁ na saṁśayaḥ .. 2.. | |
नाहं कर्ता नैव भोक्ता प्रकृतेः साक्शिरूपकः । मत्सान्निध्यात्प्रवर्तन्ते देहाद्या अजडा इव ॥ ३॥ |
nāhaṁ kartā naiva bhoktā prakṛteḥ sākśirūpakaḥ . matsānnidhyātpravartante dehādyā ajaḍā iva .. 3.. | |
स्थाणुर्नित्यः सदानन्दः शुद्धो ज्ञानमयोऽमलः । आत्माहं सर्वभूतानां विभुः साक्शी न संशयः ॥ ४॥ |
sthāṇurnityaḥ sadānandaḥ śuddho jñānamayo'malaḥ . ātmāhaṁ sarvabhūtānāṁ vibhuḥ sākśī na saṁśayaḥ .. 4.. | |
ब्रह्मैवाहं सर्ववेदान्तवेद्यं नाहं वेद्यं व्योमवातादिरूपम् । रूपं नाहं नाम नाहं न कर्म ब्रह्मैवाहं सच्चिदानन्दरूपम् ॥ ५॥ |
brahmaivāhaṁ sarvavedāntavedyaṁ nāhaṁ vedyaṁ vyomavātādirūpam . rūpaṁ nāhaṁ nāma nāhaṁ na karma brahmaivāhaṁ saccidānandarūpam .. 5.. | |
नाहं देहो जन्ममृत्यु कुतो मे नाहं प्राणः क्शुत्पिपासे कुतो मे । नाहं चेतः शोकमोहौ कुतो मे नाहं कर्ता बन्धमोक्शौ कुतो म इत्युपनिषत् ॥ |
nāhaṁ deho janmamṛtyu kuto me nāhaṁ prāṇaḥ kśutpipāse kuto me . nāhaṁ cetaḥ śokamohau kuto me nāhaṁ kartā bandhamokśau kuto ma ityupaniṣat .. | |
ॐ ॥ सह नाववतु सह नौ भुनक्तु सह वीर्यं करवावहै । तेजस्विनावधीतमस्तु मा विद्विषावहै ॥ ॐ शान्तिः शान्तिः शान्तिः ॥ oṁ .. saha nāvavatu saha nau bhunaktu saha vīryaṁ karavāvahai . tejasvināvadhītamastu mā vidviṣāvahai .. oṁ śāntiḥ śāntiḥ śāntiḥ .. |
Да защитит Он нас обоих (учителя и обучаемого), вместе, (открыв знание). До защитит Он нас обоих, (одарив плодами знания). Пусть мы вместе достигнем силы. Пусть изучаемое нами будет воодушевляющим. Пусть мы не будем искать недостатки друг в друге. Ом! Покой! Покой! Покой! |
Перевод
Примечания
Литература
- Мартынов Б.В. «Упанишады йоги и тантры». Алетейя, С-Пб. 1999 г.
- Сарвасара-упанишад в ITRANS-транслитерации. (санскрит)
- Сарвасара-упанишад в деванагари. (санскрит)
- Сарвасара-упанишад в деванагари с дословным и литературным переводом на английский язык. (англ.)